Gejming, tj. igranje video igara, postaje sve popularniji način zabave širom sveta. Mnogi ljudi igraju video igre zbog zabave i opuštanja, dok drugi igraju igre kako bi se takmičili sa drugim igračima ili poboljšali svoje kognitivne sposobnosti. Istraživanja pokazuju da igranje video igara može imati pozitivan uticaj na kognitivne sposobnosti igrača.
Jedna od prednosti igranja video igara je poboljšanje pažnje i sposobnosti za multitasking. Igranje video igara zahteva pažnju i brzo donošenje odluka, što može pomoći igračima da se fokusiraju i ostanu koncentrisani tokom dugih perioda vremena. Takođe, igranje video igara može poboljšati sposobnost multitaskinga, tj. obavljanja više zadataka u isto vreme.
Druga prednost gejminga je poboljšanje sposobnosti za problem-solving, tj. rešavanje problema. Mnoge video igre zahtevaju igrače da rešavaju različite probleme i prepreke kako bi prešli na sledeći nivo ili pobedili protivnike. Ova vrsta mentalne stimulacije može pomoći igračima da razviju strategijsko razmišljanje i kreativnost, što može biti korisno ne samo u igrama, već i u stvarnom životu.
Takođe, igranje video igara može poboljšati brzinu i preciznost motoričkih sposobnosti. Mnoge video igre zahtevaju igrače da brzo reaguju na situacije i brzo prave poteze, što može pomoći u razvoju brzine i preciznosti pokreta.
Neki gejmeri takođe tvrde da igranje video igara poboljšava njihovo pamćenje i sposobnost učenja. Mnoge video igre zahtevaju od igrača da zapamte različite kombinacije tastera ili strategije kako bi prešli na sledeći nivo, što može poboljšati njihovo kratkoročno i dugoročno pamćenje. Takođe, neke video igre mogu biti edukativne i pomoći igračima da nauče nove informacije ili veštine.
Ukratko, gejming može imati pozitivan uticaj na kognitivne sposobnosti igrača, poboljšavajući njihovu pažnju, sposobnost multitaskinga, problem-solving, brzinu i preciznost motoričkih sposobnosti, kao i njihovo pamćenje i sposobnost učenja. Dok neki kritikuju gejming zbog navodnog negativnog uticaja na mentalno zdravlje i društvene veze, postoji mnogo istraživanja koja osporavaju te tvrdnje i ukazuju na pozitivne aspekte gejminga.
Na primer, jedno istraživanje koje je sproveo Državni univerzitet u Njujorku je pokazalo da igranje akcionih video igara može poboljšati brzinu i preciznost reakcije, kao i pažnju na perifernim objektima. Drugo istraživanje koje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Toronto-u je ukazalo na to da igranje strategijskih video igara može poboljšati sposobnost igrača da rešavaju probleme i da donose odluke na osnovu različitih faktora.
Ova istraživanja takođe ukazuju na to da gejming može biti koristan za ljude koji imaju različite vrste poremećaja, uključujući disleksiju, autizam i ADHD. Na primer, istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Padovi je pokazalo da igranje video igara može poboljšati čitanje i pisanje kod dece sa disleksijom.
Kao što vidimo, gejming može imati mnoge pozitivne uticaje na kognitivne sposobnosti igrača. Međutim, kao i sa svim drugim aktivnostima, previše gejminga može dovesti do negativnih posledica. Stoga je važno da igrači održavaju ravnotežu između igranja video igara i drugih aktivnosti koje su važne za njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
ZAPRATITE NAŠU FACEBOOK I INSTAGRAM STRANICU ZA JOŠ MNOGO ZANIMLJIVIH PRIČA IZ ESPORT SVETA!
Recent Comments